Kako da čitam Bibliju?

Mnogi ljudi koji ovo ukucaju već su jednom probali — otvorili Bibliju od prve stranice, pročitali stvaranje sveta, pa negde među dugačkim spiskovima imena i zakona odustali s osećajem da to nije za njih. Ako je i tebi tako bilo, problem gotovo sigurno nije bio u tebi nego u redosledu. Ova stranica daje praktičan put, jasnim jezikom.

Ne moraš ništa da veruješ unapred da bi je pročitao. Ona objašnjava odakle da počneš, kojim redom i s kakvim očekivanjem.

Nekoliko pojmova najpre

Za čitaoce bez crkvenog iskustva:

• Biblija nije jedna knjiga nego zbirka mnogih, pisanih tokom više od hiljadu godina. Ima dva dela: Stari zavet (stariji, ujedno jevrejsko sveto pismo) i Novi zavet (spisi iz prvog veka o Isusu i njegovim sledbenicima).
• Jevanđelja su četiri kratka opisa Isusovog života — Matej, Marko, Luka i Jovan — koje su napisali njegovi sledbenici u decenijama posle njegove smrti.
• Isus iz Nazareta bio je jevrejski učitelj koji je živeo u prvom veku u rimski okupiranoj provinciji Judeji. Hrišćanstvo dodatno tvrdi da je bio Bog u ljudskom obliku.

Kratak, pošten odgovor

Ne počinji od prve stranice. Bibliju ne treba čitati kao roman, od korica do korica — ona je zbirka različitih vrsta tekstova, poređanih tematski, a ne redom kojim se čitaju. Za nekoga ko kreće, gotovo svi bi savetovali isto: počni od jednog od četiri opisa Isusovog života, jer je Isus središte cele zbirke i ključ kroz koji ostalo dobija smisao.

Zašto ne od početka

Ako otvoriš prvu stranicu, upadaš u drevne rodoslove, obredne zakone i istoriju jednog naroda — delove koji vernicima nešto znače, ali novom čitaocu deluju kao zid. To je kao da nekoga ko prvi put ulazi u zgradu pošalješ pravo u podrum s instalacijama. Zato praktičan savet nije "čitaj brže" nego "uđi na prava vrata."

Odakle da počneš

Najbolji ulaz je jedan od jevanđelja:

• Marko je najkraći i najbrži — čita se za oko sat i po, i najbliži je izveštaju: šta je Isus radio, korak po korak. Dobar prvi izbor.
• Jovan je sličan po dužini ali drugačiji po tonu — sporiji, promišljeniji, s više Isusovih dužih razgovora. Mnogima je najtopliji ulaz.
• Luka je najuredniji istorijski; njegov pisac izričito kaže da je istražio svedočanstva očevidaca i da piše po redu, "da poznaš pouzdanost."

Izaberi jedno i pročitaj ga celo, kao što bi pročitao priču o jednoj osobi. Tek posle toga ima smisla ići dalje — na primer u pisma ranih hrišćana, ili nazad u pesme i mudre izreke Starog zaveta.

Kako da čitaš, a ne samo prelaziš očima

Nekoliko praktičnih stvari koje mnogima pomognu:

• Čitaj u malim delovima. Bolje jedna scena pažljivo nego tri poglavlja na brzinu. Nije trka.
• Pitaj tekst tri stvari. Šta se ovde dešava? Šta ovo govori o tome kakav je Bog i kakav je čovek? I — ako uzmem da je istina — da li nešto traži od mene? To je jednostavan način da čitanje ne ostane samo informacija.
• Ne paniči zbog teških mesta. Naići ćeš na delove koji zbunjuju ili odbijaju. Zaobiđi ih zasad i nastavi; smisao celine često osvetli pojedinost kasnije.
• Uzmi razumljiv prevod. Za čitaoce bez crkvenog iskustva najpristupačniji su savremeni srpski prevodi Novog zaveta — na primer prevod Emilijana Čarnića ili „Novi zavet — savremeni srpski prevod". Stariji, tradicionalni prevod Vuka Karadžića je lep, ali njegov jezik iz 19. veka može dodatno da oteža početak. Svi su dostupni i besplatno na internetu.

S kakvim očekivanjem

Vredi znati šta Biblija sama za sebe tvrdi da jeste, da ne bi čekao pogrešnu stvar. Jedan od opisa Isusovog života kaže da je zapisan zato "da verujete" — dakle nije zamišljen kao neutralna hronika, nego kao svedočanstvo koje traži odgovor. To ne znači da moraš da se složiš. Znači da je pošteno čitati ga kao nečije svedočenje o osobi koju smatra najvažnijom, i pitati se, dok čitaš, da li ta osoba ostavlja mesta za mlaku ravnodušnost.

A sada?

Ako počneš pa naiđeš na nešto što te zaustavi — nejasno mesto ili pitanje koje nemaš koga da pitaš — o tome možeš da razgovaraš. Naš čet je besplatan, privatan i na tvom jeziku. Ti ga počinješ; ti ga završavaš kad želiš.

Odakle ovo dolazi u Bibliji

• Luka 1,1–4 — pisac objašnjava da je istražio svedočanstva očevidaca
• Jovan 20,31 — „ovo je napisano da verujete"
• 2. Timotiju 3,16 — hrišćanska tvrdnja o svrsi ovih spisa
• Psalam 1,1–2 — slika promišljenog, sporog čitanja
• Nemija 8,8 — drevni primer čitanja uz objašnjenje smisla
• Dela apostolska 8,30–31 — „razumeš li ti šta čitaš?" — čitanje uz pomoć