Kako da postanem hrišćanin?

Ako si ovo ukucao, verovatno nisi u raspravi — nešto te je dovelo do tačke na kojoj se pitaš kako bi zapravo izgledao taj korak. Možda dugo, tiho razmišljaš. Možda te je nešto pogodilo pa tražiš. U svakom slučaju, zaslužuješ jasan odgovor, bez obreda koje ne razumeš i bez pritiska.

Ova stranica ne pokušava da te nagovori. Objašnjava šta hrišćanstvo tvrdi da se tu zapravo dešava — jasnim jezikom — da sam možeš da odlučiš.

Nekoliko pojmova najpre

Za čitaoce bez crkvenog iskustva:

• Isus iz Nazareta bio je jevrejski učitelj koji je živeo u prvom veku u rimski okupiranoj provinciji Judeji. Hrišćanstvo dodatno tvrdi da je bio Bog u ljudskom obliku, i da je pogubljen oko 30. godine načinom pogubljenja koji se zove raspeće.
• Milost je hrišćanska reč za nezasluženu naklonost — to da neko prema tebi postupa s dobrotom koju nisi zaslužio i nisi mogao da zaslužiš.
• Greh, u hrišćanskom pisanju, nije samo nevaljalo ponašanje. To je šire stanje neusklađenosti s time kako je trebalo da bude — i konkretni postupci koji iz tog stanja proizlaze.
• Pokajanje je čin okretanja — slaganja s Bogom o tome šta nije u redu i menjanja pravca. Bliže je iskrenosti nego samokažnjavanju.
• Molitva, u hrišćanskom smislu, jeste razgovor s Bogom — ponekad u rečima, ponekad bez reči. Hrišćanska tradicija molitvu tretira kao razgovor, ne kao nastup.

Kratak, pošten odgovor

Prema hrišćanstvu, ne postaješ hrišćanin tako što postaneš bolja osoba, prođeš obred ili naučiš pravila. Postaješ hrišćanin tako što veru u sebe premeštaš na Isusa — priznaješ da ti je potreban i odlučuješ da mu se povериš. Sve ostalo — navike, zajednica, obredi — dolazi posle toga, a ne pre.

To nije nagrada za dobre ljude

Prva stvar koja iznenađuje ljude bez crkvenog iskustva jeste da hrišćanstvo ne uči da moraš prvo da središ svoj život da bi bio dobrodošao. Jedan rani hrišćanski pisac po imenu Pavle, u pismu upućenom hrišćanima u gradu Efesu, rekao je da se do te promene ne stiže sopstvenim zaslugama, nego kao dar — "da se niko ne pohvali."

Ideja je da hrišćanstvo nije sistem nagrađivanja u kome sabiraš dobre poene. To je promena pripadanja. Ne dolaziš očišćen; dolaziš onakav kakav jesi, a čišćenje je ono što potom sledi, ne ulaznica.

Isus to opisuje kao povratak kući

U jednoj priči koju je Isus ispričao, zabeleženoj u opisu njegovog života zvanom Luka, sin protraći sve što je imao i vrati se ocu očekujući kaznu — a otac ga, dok je još bio daleko, ugleda, potrči mu i zagrli ga pre nego što je stigao da izgovori pripremljeno izvinjenje. Hrišćanska tradicija ovu priču čita kao sliku onoga što se dešava kad se čovek okrene Bogu: ne suočavaš se s ljutitim sudijom, nego s nekim ko ti već trči u susret.

To je srž onoga što se u hrišćanstvu zove pokajanje — ne mučno samokažnjavanje, nego okretanje ka nekome ko te čeka.

Kako to konkretno izgleda

Nema magične formule reči. Ali hrišćanstvo tvrdi da se ta promena dešava kroz nešto vrlo jednostavno — kroz iskren razgovor s Bogom, ono što hrišćani zovu molitva. Sadržaj tog razgovora, prema jednom Pavlovom pismu hrišćanima u Rimu, u suštini je dvostruk: priznanje da ti je Isus potreban i poverenje da je ono što hrišćanstvo tvrdi o njemu istinito.

To ne mora da bude lepo sročeno. Može da bude nešto ovako jednostavno: „Ne znam da li si tu, ali ako jesi — treba mi. Poveravam ti se." Hrišćanstvo tvrdi da nije bitna elokvencija reči nego iskrenost okretanja.

Šta dolazi posle

Ako se to desi, hrišćanstvo tvrdi da ono nije kraj nego početak. Odatle slede stvari o kojima druge stranice na ovom sajtu govore konkretnije: kako da razgovaraš s Bogom, kako da čitaš Bibliju, i kako da nađeš druge ljude na istom putu. Ali nijedna od tih stvari nije preduslov. One su ono što raste iz odluke, a ne cena ulaska.

A sada?

Ako si stigao do kraja i pitaš se da li si upravo blizu tog koraka — ili te nešto koči — o tome možeš da razgovaraš, bez pritiska. Naš čet je besplatan, privatan i na tvom jeziku. Ti ga počinješ; ti ga završavaš kad želiš.

Odakle ovo dolazi u Bibliji

• Rimljanima 10,9 — priznanje i poverenje kao srž koraka
• Jovan 1,12 — postati Božje dete kao dar, ne zasluga
• Efescima 2,8–9 — „milošću ste spaseni... da se niko ne pohvali"
• Luka 15,20 — otac trči u susret sinu koji se vraća
• Jovan 3,16 — sažetak hrišćanske tvrdnje o Božjoj nameri
• Otkrivenje 3,20 — slika Boga koji kuca i čeka odgovor