Može li mi Bog oprostiti ono što sam uradio?

Kad neko ovo ukuca, obično ne misli apstraktno. Postoji jedna stvar — ili nekoliko njih — koje se stalno vraćaju. Nešto što si uradio, ili nekome, ili sebi, i za šta u tebi negde stoji uverenje da je preko granice. Ova stranica ne pokušava da to umanji. Pokušava da odgovori pošteno na pitanje koje zapravo postavljaš.

Ne moraš da budeš religiozan da bi je pročitao. Ona izlaže šta hrišćanstvo tvrdi o tome dokle ide oproštaj — jasnim jezikom.

Nekoliko pojmova najpre

Za čitaoce bez crkvenog iskustva:

• Isus iz Nazareta bio je jevrejski učitelj koji je živeo u prvom veku u rimski okupiranoj provinciji Judeji. Hrišćanstvo dodatno tvrdi da je bio Bog u ljudskom obliku. Rimska vlast ga je pogubila oko 30. godine, načinom pogubljenja koji se zove raspeće.
• Krst je hrišćanska skraćenica za to pogubljenje — javno rimsko ubistvo Isusa oko 30. godine.
• Greh, u hrišćanskom pisanju, nije samo nevaljalo ponašanje. To je šire stanje neusklađenosti s time kako je trebalo da bude — i konkretni postupci koji iz tog stanja proizlaze.
• Milost je hrišćanska reč za nezasluženu naklonost — to da neko prema tebi postupa s dobrotom koju nisi zaslužio i nisi mogao da zaslužiš.

Kratak, pošten odgovor

Hrišćanska tvrdnja je da nijedna stvar nije previše velika da bi bila oproštena. Ne zato što to što si uradio nije ozbiljno — hrišćanstvo greh shvata veoma ozbiljno — nego zato što je, po toj tvrdnji, cena oproštaja već plaćena, i to ne od strane tebe.

Oproštaj nije umanjivanje

Prva zamka je da pomešaš oproštaj s izgovorom. Kad ljudi kažu "nije to ništa strašno," to nije oproštaj — to je poricanje. Hrišćanstvo ide u suprotnom smeru. Ono ne kaže da tvoja krivica nije stvarna. Kaže da je stvarna, ozbiljna, i da je baš zato bila potrebna stvarna cena da se poništi.

Tu je krst. Hrišćanska tradicija ono što se desilo Isusu čita kao mesto gde je ta cena plaćena — ne kao pravni trik, nego kao stvarni čin u kome je krivica ljudi preuzeta. Zato hrišćanstvo može istovremeno da tvrdi dve stvari koje inače teško idu zajedno: da je ono što si uradio ozbiljno, i da je već u potpunosti pokriveno.

Nema kategorije "previše"

Vredi reći ko su ljudi kojima je rani hrišćanski pokret nudio oproštaj. Sam Pavle, jedan od najranijih hrišćanskih pisaca, pre nego što je postao hrišćanin lovio je hrišćane i učestvovao u njihovom ubijanju. On sebe, kasno u životu, opisuje bez ulepšavanja — kao "prvog" među grešnicima. I upravo je to njegov argument: ako je oproštaj stigao do njega, onda ne postoji sledeći nivo krivice na kome prestaje da važi.

Prema jednom od opisa Isusovog života, dok su ga rimski vojnici pribijali na krst, Isus je za njih rekao: "Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine." Ako se oproštaj izgovara i za ljude usred samog čina ubistva, teško je konstruisati kategoriju u koju ti spadaš, a oni ne.

Kako to izgleda konkretno

Hrišćanstvo ne traži da prvo iskupiš krivicu, pa onda dođeš. Traži suprotno — da dođeš s njom. Ono što se u hrišćanstvu zove pokajanje nije samokažnjavanje; to je iskreno slaganje s tim šta nije bilo u redu i okretanje ka nekome ko već čeka. Jedan rani hrišćanski pisac je to sažeo kao obećanje: ako čovek iskreno prizna ono što je uradio, biće mu oprošteno i biće očišćen.

To ne mora da bude formula. Može da bude nešto ovako jednostavno: „Znam šta sam uradio. Ne mogu to da poništim. Ako ima oproštaja, treba mi."

Ako ti oproštaj deluje kao previše lako

Mnogima teškoća nije da poveruju da je Bog dovoljno milostiv — nego da je to pošteno. Kako neko može tek tako da bude oslobođen? Hrišćanski odgovor nije da je stvar preskočena, nego da je plaćena drugде. Oproštaj koji ništa ne košta je jeftin; oproštaj koji hrišćanstvo opisuje koštao je nekoga svega. To nije "nije važno." To je "bilo je važno, i ipak je poneseno umesto tebe."

A sada?

Ako nosiš nešto konkretno i pitaš se da li si preko granice, o tome možeš da razgovaraš — bez osude i bez toga da moraš da izgovoriš detalje. Naš čet je besplatan, privatan i na tvom jeziku. Ti ga počinješ; ti ga završavaš kad želiš.

Ako te krivica dovodi do misli da povrediš sebe, molimo te da se odmah javiš nekome. U Srbiji možeš pozvati Centar Srce na broj 0800 300 303 (besplatno, poverljivo). Van Srbije, sajt findahelpline.com navodi poverljive linije za tvoju zemlju.

Odakle ovo dolazi u Bibliji

• 1. Jovanova 1,9 — obećanje oproštaja iskrenom priznanju
• Psalam 103,12 — krivica udaljena „koliko je istok od zapada"
• Luka 23,34 — „Oče, oprosti im" izgovoreno s krsta
• Rimljanima 8,1 — nema više osude za one koji su Isusovi
• Isaija 1,18 — obećanje da crveno postaje belo kao sneg
• 1. Timotiju 1,15 — Pavle sebe naziva „prvim" među grešnicima