Da li je Biblija zaista istinita?

Verovatno si čuo neku verziju ovoga: da je Biblija prepisivana toliko puta da od izvornog teksta nije ostalo ništa, da su je vladari prekrajali kako im odgovara, ili da je to samo zbirka drevnih mitova. To su ozbiljni prigovori i zaslužuju ozbiljan, a ne pobožan odgovor. Ova stranica pokušava upravo to.

Ne moraš ništa da veruješ da bi je pročitao. Ona razdvaja nekoliko različitih pitanja koja se obično slepe u jedno.

Nekoliko pojmova najpre

Za čitaoce bez crkvenog iskustva:

• Biblija je zbirka jevrejskih i hrišćanskih svetih tekstova. Ima dva dela: Stari zavet (stariji, pisan otprilike između 1500. i 400. godine pre nove ere, ujedno i jevrejsko sveto pismo) i Novi zavet (spisi iz prvog veka nove ere o Isusu i njegovim sledbenicima).
• Jevanđelja su četiri kratka opisa Isusovog života — Matej, Marko, Luka i Jovan — koje su napisali njegovi sledbenici u decenijama posle njegove smrti.
• Isus iz Nazareta bio je jevrejski učitelj koji je živeo u prvom veku u rimski okupiranoj provinciji Judeji. Hrišćanstvo dodatno tvrdi da je bio Bog u ljudskom obliku.

Kratak, pošten odgovor

Pitanje "da li je Biblija istinita?" zapravo krije tri pitanja: da li je tekst koji danas čitamo verno prenet od originala; da li ono što opisuje odgovara istoriji; i da li su njene tvrdnje o Bogu tačne. Prva dva su pitanja na koja postoji dosta konkretnih odgovora. Treće je pitanje koje na kraju svako mora sam da odmeri — ali tek pošto prva dva raščisti od pogrešnih pretpostavki.

„Prepisivana hiljadu puta" nije ono što se stvarno desilo

Najčešća pretpostavka jeste da je tekst kao pokvareni telefon — svako prepisivanje unosi greške, pa je posle dve hiljade godina original izgubljen. Ali tako to ne funkcioniše kad postoji mnogo nezavisnih kopija.

Od Novog zaveta sačuvano je više hiljada rukopisa na grčkom, neki stari koliko i sam drugi vek, plus rani prevodi na druge jezike. Kad imaš toliko nezavisnih primeraka iz različitih krajeva, greške pojedinog prepisivača se ne gomilaju nego se otkrivaju — jer se kopija iz Egipta može uporediti s kopijom iz Male Azije. Zato stručnjaci, i vernici i nevernici, procenjuju da je današnji tekst izuzetno blizak najranijem. Razlike koje postoje uglavnom su sitne — red reči, pravopis — i nijedna od njih ne menja nijednu glavnu tvrdnju.

To ne dokazuje da je sadržaj istinit. Dokazuje samo da čitaš ono što je zaista bilo napisano, a ne kasniju preradu. To dvoje treba razdvojiti.

Deo toga je proverljiva istorija

Biblija nije jedna vrsta teksta. Ima poezije, pesama, mudrih izreka, ali ima i delova koji tvrde da izveštavaju o stvarnim ljudima na stvarnim mestima. Ti delovi su, bar načelno, proverljivi.

Jedan od opisa Isusovog života, zvani Luka, počinje neobično za mit — pisac izričito kaže da je istražio svedočanstva očevidaca i da piše uredno, "da poznaš pouzdanost." Imena namesnika, gradova, običaja i ustanova koje ti tekstovi pominju često se poklapaju s onim što znamo iz nezavisnih izvora i arheologije. To ne znači da svaki detalj možemo potvrditi, ali znači da tekstovi nisu smešteni u bezvazdušni „nekad davno" — nego u proverljiv svet.

Nastali su prebrzo da bi bili legenda

Ako je nešto legenda, obično joj treba mnogo generacija da naraste. Kod hrišćanskih tvrdnji vremena za to nije bilo. Jedan od najranijih hrišćanskih pisaca, čovek po imenu Pavle, prenosi popis svedoka Isusovog vaskrsenja koji se datira u prvih nekoliko godina posle događaja — dok su mnogi navedeni ljudi bili živi i mogli da budu ispitani. Legenda teško nastaje pred očima onih koji su bili tamo.

Gde ostaje treće pitanje

Ostaje ono na šta nijedan rukopis ne može da odgovori umesto tebe: da li su tvrdnje Biblije o Bogu istinite. Tu tekstualna pouzdanost i istorijska tačnost nisu dokaz — ali jesu uslov. Ako je tekst veran i ako nije izmišljotina kasnijih vekova, onda ono što tvrdi zaslužuje da bude odmereno, a ne odbačeno na osnovu pretpostavke da je „ionako sve prepravljeno". Najdirektniji način da to sam proceniš jeste da pročitaš jedan od kratkih opisa Isusovog života i pitaš se zvuči li ti kao izmišljena legenda ili kao izveštaj.

A sada?

Ako imaš konkretan prigovor — nešto što si čuo pa te koči — možeš o tome da razgovaraš. Naš čet je besplatan, privatan i na tvom jeziku. Ti ga počinješ; ti ga završavaš kad želiš.

Odakle ovo dolazi u Bibliji

• 2. Timotiju 3,16 — hrišćanska tvrdnja o poreklu ovih spisa
• Luka 1,1–4 — pisac tvrdi da je istražio svedočanstva očevidaca
• 2. Petrova 1,16 — „nismo išli za izmišljenim bajkama"
• Jovan 21,24 — tekst se poziva na svedoka koji za njega jemči
• 1. Korinćanima 15,3–8 — rani popis imenovanih svedoka
• Isaija 40,8 — tvrdnja o trajnosti ovih reči