Da li je Isus jedini put?

Na ovim prostorima ovo pitanje ne zvuči samo kao teologija. Zvuči kao nešto zbog čega su ljudi ratovali. U delu sveta gde je vera vekovima bila i oznaka nacije — pravoslavlje uz jedno ime, islam uz drugo, katoličanstvo uz treće — tvrdnja da je jedan put jedini lako zazvuči kao "moji su u pravu, a tvoji nisu," a to je jezik koji je ovde imao krvave posledice.

Zato ova stranica pokušava nešto teže od uobičajenog. Ne izbegava tvrdnju, ali je ni ne izgovara kao ratnu zastavu. Kaže šta hrišćanstvo zapravo tvrdi, šta ne tvrdi, i zašto se to razlikuje od onoga na šta obično liči.

Nekoliko pojmova najpre

Za čitaoce bez crkvenog iskustva:

• Isus iz Nazareta bio je jevrejski učitelj koji je živeo u prvom veku u rimski okupiranoj provinciji Judeji. Hrišćanstvo dodatno tvrdi da je bio Bog u ljudskom obliku. Rimska vlast ga je pogubila oko 30. godine, načinom pogubljenja koji se zove raspeće.
• Krst je hrišćanska skraćenica za to pogubljenje — javno rimsko ubistvo Isusa oko 30. godine.
• Vaskrsenje je hrišćanska tvrdnja da je Isus, posle svog pogubljenja, tri dana kasnije viđen živ od strane više poimenično navedenih svedoka.
• Jevanđelja su četiri kratka opisa Isusovog života — Matej, Marko, Luka i Jovan — koje su napisali njegovi sledbenici u decenijama posle njegove smrti.
• Spasenje, u hrišćanskom pisanju, znači biti izmiren s Bogom — oprošteno ti je i uveden si u onu vrstu života s Bogom za koju je čovek stvoren. Nije reč samo o odlasku na nebo posle smrti.

Kratak, pošten odgovor

Hrišćanstvo tvrdi da — da. Ali tvrdi to drugačije nego što obično zvuči. Ne tvrdi da su ljudi drugih tradicija glupi. Ne tvrdi da u drugim tradicijama nema ničega istinitog. I ne tvrdi da stižu samo oni s pravom krštenicom ili pravim prezimenom. Tvrdi nešto konkretnije: da je ono što je Isus uradio jedini put kojim se čovek i Bog ponovo sastavljaju — i da je to tvrdnja o činjenici, a ne o pripadnosti.

Ovo nije „naša vera protiv njihove"

Ovde je najvažnija razlika, i baš ona se na Balkanu najlakše izgubi. Kad ljudi kažu "jedini put," obично misle "moja verska grupa je ispravna, a tuđa pogrešna" — vera kao granica između nas i njih. Hrišćanska tvrdnja, u svom izvornom obliku, nije to.

Ona ne kaže da je jedna religija ispravna. Kaže da je Bog sam, jednog određenog dana u prvom veku, uradio nešto — i da je to nešto put kojim se leči razdvojenost između čoveka i Boga. Ako je to tačno, onda pitanje "da li je Isus jedini put?" zapravo znači "da li je Bog jedini put do Boga?" — a na to pitanje postoji samo jedan smislen odgovor. To nije poređenje religija. To je tvrdnja o tome šta se dogodilo.

Ta razlika menja i ton. Kad bi hrišćanska tvrdnja glasila "mi smo našli pravi put," oholost bi bila na mestu. Ali ona glasi pre ovako: "nismo mi ništa našli — Bog je sam došao." To je bliže poniznosti nego trijumfu, i nema veze s time koje ti je prezime ni u kojoj si se crkvi krstio.

Odakle tvrdnja dolazi

Ovo nije kasnija izmišljotina teologa. To je ono što, prema jevanđeljima, Isus govori o sebi. Jednom svom prijatelju — Tomi, kome je istorija dala nadimak neverni — kaže: "Ja sam put i istina i život; niko ne dolazi Ocu osim kroz mene." To je najoštriji oblik tvrdnje u jednoj rečenici.

Isti stav ponavlja i Petar, jedan od Isusovih najbližih sledbenika, pred zvaničnim jevrejskim većem: da nema drugog imena kroz koje dolazi spasenje. Prvi hrišćani su, dakle, ovu tvrdnju nosili od početka — i to u svetu koji je bio verski mnogo šarolikiji od našeg.

Šta tvrdnja nije

Tri raširene karikature koje hrišćanstvo ovako ne tvrdi.

Nije: hrišćani su u pravu, a svi drugi potpuno u zabludi. Hrišćanska tradicija je istorijski priznavala mnoge istine u drugim tradicijama. Sam Pavle, jedan od najranijih hrišćanskih pisaca, u govoru u Atini pozitivno citira paganske pesnike. Tvrdnja da je Isus put nije tvrdnja da drugde nema ničega istinitog.

Nije: spaseni su samo oni koji su čuli pravu poruku, a svi ostali su izgubljeni. Šta Biblija kaže o ljudima koji nikad nisu čuli za Isusa, ili su ga upoznali samo kroz izobličenu sliku, složenije je nego što karikatura tvrdi. Pavle, u pismu hrišćanima u Rimu, piše da Bog sudi ljudima prema onome što su stvarno znali, a ne prema onome što nikad nisu imali priliku da čuju.

Nije: hrišćanstvo je ispravno zato što je naše, srpsko, pravoslavno. To je kulturna, nacionalna pozicija — nije hrišćanska tvrdnja. Vera koja se svodi na obeležje nacije prestala je da bude tvrdnja o Isusu i postala tvrdnja o nama. Hrišćanstvo svoj stav ne brani time što je „vera predaka", nego time što se tiče konkretne osobe i konkretnog događaja koji, u principu, može svako da istražuje — bez obzira na to gde je rođen.

Ono što se ovde mora reći naglas

U ovom podneblju tvrdnja o jedinom putu nije bila bezopasna. Vera je ovde često korišćena kao granica preko koje se mrzelo, proganjalo i ubijalo — u ime jednog imena, protiv drugog. To se dešavalo i u ime Isusa, iako protiv onoga što je Isus zaista učio. Ko danas iznova ponavlja ovu tvrdnju mora tu istoriju da ponese — ne da je brani, nego da je prizna kao teret.

Ono što nije u redu jeste iz tvrdnje "Isus je put" izvući da njegovi sledbenici imaju pravo da druge potčinjavaju, proteruju ili prisiljavaju. Isus to nigde nije učio — naprotiv. Spajanje vere i moći ovde je politička priča, a ne posledica te teološke tvrdnje. Važno je te dve stvari razdvojiti.

Ako tvrdnja i dalje ostaje teška

I kad se sve to uzme u obzir, mnogima ostaje nelagoda: šta s ljudima koji su rođeni u drugoj tradiciji i nikad nisu stvarno sreli Isusa? Šta s dobrim ljudima drugih vera? Šta s onima koje je crkva njihovog naroda povredila? To su ozbiljna pitanja, i hrišćanstvo na njih nikad nije dalo odgovor u jednoj rečenici. Ono na šta se izričito obavezuje jeste ovo:

• Bog je pravedan. Ne sudi ljudima po onome što nisu imali, nego po onome što jesu.
• Bog nije ograničen. Ako želi da dopre do onih koji nikad nisu čuli za Isusa, može to na načine koje ne poznajemo.
• Put koji mi poznajemo jeste Isus. To je jedino na šta se hrišćanstvo obavezalo.

Ta pozicija se razlikuje i od popularne parole "sve su religije isto" i od parole "spaseni smo samo mi iz prave crkve." Ona je trezvena sredina te tradicije.

A sada?

Ako te ova tvrdnja smeta — bilo zato što ti deluje bahato, bilo zato što je čuješ iz usta ljudi koji su te povredili — o tome možeš da razgovaraš, bez pritiska. Naš čet je besplatan, privatan i na tvom jeziku. Smeš da postaviš svaki prigovor koji imaš. Ti ga počinješ; ti ga završavaš kad želiš.

Odakle ovo dolazi u Bibliji

• Jovan 14,6 — „Ja sam put i istina i život"
• Dela apostolska 4,12 — „nema drugog imena... kroz koje se možemo spasti"
• Jovan 3,16–17 — najpoznatiji sažetak namere Isusovog dolaska
• 1. Timotiju 2,3–6 — „jedan je Bog i jedan posrednik između Boga i ljudi"
• Rimljanima 2,14–16 — o onima koji nemaju zakon, a sude im po onome što znaju
• Jovan 10,14–16 — „imam i druge ovce koje nisu iz ovoga tora"