Ko je Isus, zaista?

Njegovo ime si verovatno čuo hiljadu puta — u psovkama, u pesmama, na ikonama, u naslovima. Ali između svih tih upotreba lako je proći kroz život a da nikad jasno ne saznaš ko je ta osoba zapravo bila, i zašto se, dve hiljade godina kasnije, i dalje raspravlja o njoj.

Ova stranica nije propoved. To je pokušaj da se odgovori na tvoje pitanje pošteno: ko je Isus bio kao istorijska ličnost, i šta o njemu konkretno tvrdi hrišćanstvo — da sam možeš da odlučiš šta misliš.

Nekoliko pojmova najpre

Za čitaoce bez crkvenog iskustva:

• Isus iz Nazareta bio je jevrejski učitelj koji je živeo u prvom veku u rimski okupiranoj provinciji Judeji. Hrišćanstvo dodatno tvrdi da je bio Bog u ljudskom obliku. Rimska vlast ga je pogubila oko 30. godine, načinom pogubljenja koji se zove raspeće.
• Hristos je titula, a ne prezime. To je grčki prevod jevrejske reči Mašijah (Mesija) — pomazani, davno obećana ličnost u jevrejskoj tradiciji. Prvi hrišćani su tu reč koristili kao uobičajen način oslovljavanja Isusa.
• Vaskrsenje je hrišćanska tvrdnja da je Isus, posle svog pogubljenja, tri dana kasnije viđen živ od strane više poimenično navedenih svedoka.
• Jevanđelja su četiri kratka opisa Isusovog života — Matej, Marko, Luka i Jovan — koje su napisali njegovi sledbenici u decenijama posle njegove smrti.

Kratak, pošten odgovor

Da je Isus istorijski postojao, gotovo niko od ozbiljnih istoričara ne osporava. Da je bio jevrejski učitelj, da je okupio sledbenike i da ga je rimska vlast pogubila — to je opšte prihvaćeno. Ono što deli ljude jeste hrišćanska tvrdnja koja ide korak dalje: da ta osoba nije bila samo učitelj, nego Bog u ljudskom obliku.

Bio je stvarna osoba na stvarnom mestu

Isus nije mitska figura iz nejasne davnine. Živeo je u vremenu i na mestu koje možemo da smestimo — Judeja pod rimskom okupacijom, prve tri decenije prvog veka. Pominju ga i nehrišćanski izvori iz tog doba: rimski istoričari i jevrejski pisci beleže da je postojao učitelj po imenu Isus, da je imao sledbenike i da je pogubljen pod rimskim namesnikom Pontijem Pilatom.

Podučavao je oko tri godine, uglavnom kroz kratke priče i izreke koje su i danas neobično jednostavne i oštre. Kretao se među ljudima na margini — bolesnima, prezrenima, onima koje je pobožno društvo tog vremena odbacivalo — na način koji je uznemiravao verske autoritete.

Postavljao je pitanje koje i sada visi u vazduhu

U jednom od tih ranih opisa njegovog života, zvanom Marko, Isus pita svoje najbliže sledbenike: "A šta vi kažete, ko sam ja?" To pitanje je i danas srž stvari. Jer Isus se, prema tim tekstovima, nije predstavljao samo kao mudar čovek.

Praštao je ljudima grehe — nešto što je, u jevrejskom svetu tog vremena, moglo da čini samo Bog, i zbog čega su ga optužili za bogohuljenje. Govorio je o sebi kao o nekome ko je postojao pre svog rođenja. Prihvatao je obožavanje. Za jevrejskog učitelja u strogo jednobožačkoj kulturi, to su bile zapanjujuće tvrdnje — ili istinite, ili uvredljive.

Hrišćanstvo tvrdi da je bio Bog koji je ušao u svet

Srž hrišćanske tvrdnje o Isusu sažeo je jedan rani hrišćanski pisac, u pismu upućenom hrišćanima u gradu Kolosi, ovako: da je Isus "lik Boga nevidljivoga." Ideja je da onaj Bog o kome ljudi nagađaju, o kome se raspravlja i koga se maglovito naslućuje — nije ostao apstraktan i dalek, nego je ušao u svet kao konkretna osoba koju je moglo da se sretne, čuje i dotakne.

Prema jednom od ta četiri opisa, zvanom Jovan, Isus je rekao da onaj ko je video njega, video je i Boga. Hrišćanstvo tu tvrdnju ne tretira kao pesničku sliku nego kao doslovnu: ako želiš da znaš kakav je Bog, ne gledaj u nebo — gledaj u tu osobu, njen život, ono što je govorila i način na koji se odnosila prema ljudima.

Zašto se to i danas raspravlja

Isus deli ljude upravo zato što njegove tvrdnje ne ostavljaju udobnu sredinu. Ako je bio samo dobar učitelj, onda su tvrdnje da prašta grehe i da je postojao pre sveta neobjašnjive u ustima dobrog učitelja. A ako su te tvrdnje istinite, onda pitanje "ko je Isus?" više nije akademsko — postaje lično.

Najdirektniji put da sam odlučiš nije da čitaš tuđe zaključke, nego da pročitaš jedan od ta četiri kratka opisa njegovog života. Najkraći, Marko, čita se za oko sat i po. Pročitaj ga i pitaj se kakva je to osoba, i da li ono što tvrdi o sebi ostavlja mesta za mlako slaganje.

A sada?

Ako te ovo pitanje ne zanima samo kao informacija — ako se negde iza njega krije nešto ličnije — o tome možeš da razgovaraš. Naš čet je besplatan, privatan i na tvom jeziku. Ti ga počinješ; ti ga završavaš kad želiš.

Odakle ovo dolazi u Bibliji

• Marko 8,29 — Isus pita: „Ko sam ja?"
• Jovan 1,14 — tvrdnja da je Bog postao čovek
• Kološanima 1,15 — Isus kao „lik Boga nevidljivoga"
• Jovan 14,9 — „Ko je video mene, video je Oca"
• Marko 2,5–7 — Isus prašta grehe i optužuju ga za bogohuljenje
• Filipljanima 2,6–8 — rana hrišćanska pesma o Bogu koji uzima ljudski oblik