Zašto je Isus morao da umre?

Za mnoge ljude ovo je tačka na kojoj hrišćanstvo počne da zvuči čudno, čak odbojno. Zašto bi ikome bila potrebna nečija smrt? Zvuči kao da neki ljutiti bog traži krv pre nego što pristane da oprosti. Ako ti se tako čini, prigovor je razložan i zaslužuje pošten odgovor, a ne pobožno preskakanje.

Ne moraš ništa da veruješ da bi pročitao ono što sledi. Ova stranica izlaže šta hrišćanstvo zapravo tvrdi da se desilo — što je drugačije od karikature.

Nekoliko pojmova najpre

Za čitaoce bez crkvenog iskustva:

• Isus iz Nazareta bio je jevrejski učitelj koji je živeo u prvom veku u rimski okupiranoj provinciji Judeji. Hrišćanstvo dodatno tvrdi da je bio Bog u ljudskom obliku. Rimska vlast ga je pogubila oko 30. godine, načinom pogubljenja koji se zove raspeće.
• Krst je hrišćanska skraćenica za to pogubljenje — javno rimsko ubistvo Isusa oko 30. godine.
• Greh, u hrišćanskom pisanju, nije samo nevaljalo ponašanje. To je šire stanje neusklađenosti s time kako je trebalo da bude — i konkretni postupci koji iz tog stanja proizlaze.

Kratak, pošten odgovor

Hrišćanstvo ne tvrdi da je nekom ljutitom bogu bila potrebna krv. Tvrdi nešto drugačije: da postupci imaju stvarne posledice, da razdvojenost između čoveka i Boga nije šala koja se prebriše mahanjem ruke, i da je Bog, umesto da tu posledicu prebaci na ljude, uzeo je na sebe. Krst je, po toj tvrdnji, mesto gde Bog plaća cenu koju je inače trebalo da plate ljudi.

Oproštaj uvek nešto košta

Krenimo od nečega svakodnevnog. Kad ti neko nanese stvarnu štetu — slomi ti nešto, izda te, oduzme ti nešto nepovratno — postoje samo dva ishoda. Ili to naplatiš njemu, ili štetu poneseš sam. Ne postoji treći put u kome oproštaj ništa ne košta. Ako kažeš "u redu je, zaboravimo," ti zapravo tiho preuzimaš trošak na sebe — jer neko mora. Pravi oproštaj nije brisanje duga, nego premeštanje tereta na onoga ko prašta.

Hrišćanstvo tvrdi da isto važi i na najvišem nivou. Zlo u svetu nije sitnica koju Bog može olako da otpiše kao da se nije desilo — to bi značilo da mu nepravda i nije naročito stala. Ako Bog stvarno prašta, neko taj teret nosi. Hrišćanska tvrdnja je da ga je poneo on sam.

Ne ljutiti bog protiv nas — Bog umesto nas

Karikatura kaže: ljutiti otac kažnjava nedužno dete umesto pravih krivaca. Ali to nije ono što hrišćanstvo tvrdi, jer previđa jednu stvar — ono tvrdi da je Isus sam Bog u ljudskom obliku. To znači da na krstu nije treća, nevina strana gurnuta pod tuđu kaznu. To znači da Bog nije nekog drugog poslao da plati, nego je došao i platio lično.

Jedan od najranijih hrišćanskih pisaca, čovek po imenu Pavle, to je izrazio rečenicom da se Božja ljubav pokazuje baš time: "dok još bejasmo grešnici, Hristos umre za nas." Poenta nije bog koji traži žrtvu da bi se smirio, nego Bog koji sam postaje žrtva da bi ljude vratio sebi. To je bliže roditelju koji utrči u vatru po dete nego sudiji koji traži krv.

Slika koja stoji vekovima ranije

Zanimljivo je da ovaj obrazac nije izmišljen posle Isusa. Jedan starozavetni prorok, vekovima ranije, opisao je obećanu ličnost rečima da će biti "ranjen za naše prestupe" i da će "kaznu našeg mira" poneti na sebi. Hrišćanstvo taj drevni opis čita kao unapred zapisanu logiku onoga što se desilo na krstu: ne nevin kažnjen slučajno, nego neko ko svesno staje na mesto krivaca.

Zašto to menja ton cele stvari

Ako je karikatura tačna, hrišćanstvo je priča o strogom bogu kog treba udobrovoljiti. Ako je tačna hrišćanska tvrdnja, ono je nešto skoro suprotno: priča o Bogu koji je toliko odlučan da oprosti da je bio spreman sam da podnese cenu tog oproštaja. Smrt na krstu, u tom svetlu, nije dokaz Božje surovosti nego mera koliko daleko je bio spreman da ide. Prema jednom od opisa njegovog života, Isus je to sam sažeo: da veće ljubavi nema od one u kojoj neko "život svoj položи za prijatelje svoje."

A sada?

Ako iza ovog pitanja stoji nešto ličnije — da li to, ako je istina, nešto menja za tebe — o tome možeš da razgovaraš. Naš čet je besplatan, privatan i na tvom jeziku. Ti ga počinješ; ti ga završavaš kad želiš.

Odakle ovo dolazi u Bibliji

• Marko 10,45 — Isus o sebi kao onome koji daje „život svoj kao otkup"
• Rimljanima 5,8 — „dok još bejasmo grešnici, Hristos umre za nas"
• Isaija 53,5 — „ranjen za naše prestupe" (vekovima ranije)
• 2. Korinćanima 5,21 — razmena: on uzima naše, mi dobijamo njegovo
• 1. Petrova 2,24 — „grehe naše sam iznese na svome telu na drvo"
• Jovan 15,13 — „veće ljubavi niko nema" od one koja život polaže