Zašto se dobrim ljudima dešavaju loše stvari?

Ovo pitanje obično ne dolazi iz udžbenika. Dolazi kad vidiš ili preživiš nešto što ne staje u nikakvu pravdu — kad dobrog čoveka snađe bolest, kad stradaju oni koji su najmanje zaslužili, dok se drugima, koji gaze preko svega, naizgled ništa ne dešava. Ako si došao odatle, ova stranica pokušava da odgovori pošteno, bez ublažavanja.

Ne moraš da budeš religiozan da bi je pročitao. Ona izlaže šta hrišćanstvo tvrdi o vezi između toga kakav si i onoga što te snađe — što je drugačije nego što mnogi pretpostavljaju.

Kratak, pošten odgovor

Hrišćanstvo izričito odbija ideju da je ono što nas snađe mera naše dobrote ili krivice. Ne uči da dobrima ide dobro a lošima loše, po nekoj kosmičkoj računici. Naprotiv — jedan od njegovih temeljnih uvida jeste da se nesreća ne raspoređuje po zasluzi, i da je verovanje u suprotno okrutno prema onima koji pate.

„Zaslužili su" je odgovor koji Isus odbacuje

Ideja da patnja znači krivicu je stara koliko i čovek — kad se nekome desi nesreća, prva pomisao okoline često je "mora da je nešto skrivio." Zanimljivo je da, prema opisima Isusovog života, sam Isus tu ideju odbacuje, i to više puta.

Kad su mu pomenuli ljude koje je zadesila strašna nesreća i nagovestili da su valjda bili gori od drugih, on je to izričito porekao: nisu bili veći krivci od bilo koga drugog. A kad su ga, prema jednom od opisa, upitali ko je zgrešio što se čovek rodio slep — on sam ili roditelji — Isus je odgovorio: "niti ovaj sagreši ni roditelji njegovi." Drugim rečima, on prekida lanac zaključivanja nesreća → krivica. Ako te je ovamo doveo osećaj "šta sam skrivio da zaslužim ovo," hrišćanstvo, u Isusovim rečima, taj osećaj skida s tebe.

Zašto onda dobri stradaju

Hrišćanstvo ne nudi urednu formulu, ali nudi okvir. Ono tvrdi da svet nije onakav kakav je bio zamišljen — da je slomljen, i da se ta slomljenost ne kreće ciljano, biranjem zaslužnih i nezaslužnih, nego pogađa naslepo. Bolest, nasilje, nesreća — to su znaci sveta koji ne radi kako treba, a ne presude izrečene pojedincima. Prema jednom od opisa, Isus je to rekao gotovo usput: da Bog "daje da sunce njegovo obasjava i zle i dobre" i da kiša pada i na pravedne i na nepravedne. Priroda ne pravi moralne razlike; nevreme ne bira kuću po vrlini.

To ne objašnjava svaki pojedini bol, i hrišćanstvo se, u svom najpoštenijem obliku, ne pretvara da objašnjava. Ono odbija dve stvari: da kaže da patnja nije stvarna, i da kaže da je zaslužena. Cela jedna knjiga u Bibliji — o čoveku po imenu Jov, koga tekst izričito naziva dobrim, a koga snađe niz katastrofa — postoji upravo zato da obori jednačinu dobar znači bezbedan. Na kraju te knjige Bog ne daje Jovu objašnjenje, ali prekoreva one koji su tvrdili da je Jov morao nešto skriviti.

Šta hrišćanstvo dodaje na to

Ako bi stalo tu, hrišćanstvo bi bilo samo pošteno priznanje da je svet nepravedan. Ali ono tvrdi i dve stvari više.

Prva: da Bog nije ostao izvan te nepravde nego je ušao u nju. U Isusu je i sam bio nevin čovek koga je snašlo najgore — nepravedna osuda, mučenje, smrt. Ako je to tačno, onda Bog ne posmatra ljudsku patnju s bezbedne udaljenosti; poznaje je iznutra. Druga: da nepravda nema poslednju reč. Ista tradicija tvrdi da postoji dan poravnanja, u kome ono što je ovde ostalo neispravljeno biva ispravljeno, i u kome se, kako kaže poslednja knjiga Biblije, "otire svaka suza." To ne poništava ono što se desilo, ali znači da priča nije završena tamo gde staje grob.

A sada?

Ako te je ovamo doveo konkretan gubitak ili nepravda, a ne teorija — o tome možeš da razgovaraš. Naš čet je besplatan, privatan i na tvom jeziku. Ti ga počinješ; ti ga završavaš kad želiš. Ne moraš ništa da veruješ da bi razgovarao.

Ako te bol dovodi do misli da povrediš sebe, molimo te da se odmah javiš nekome. U Srbiji možeš pozvati Centar Srce na broj 0800 300 303 (besplatno, poverljivo). Van Srbije, sajt findahelpline.com navodi poverljive linije za tvoju zemlju.

Odakle ovo dolazi u Bibliji

• Luka 13,1–5 — Isus odbija da žrtve nesreće proglasi većim krivcima
• Jovan 9,1–3 — „niti ovaj sagreši ni roditelji njegovi"
• Matej 5,45 — sunce i kiša „i zlima i dobrima"
• Jov 1,1 — dobar čovek koga snalazi niz katastrofa
• Rimljanima 8,28 — tvrdnja da Bog i iz zla izvodi dobro
• Psalam 73,2–3 — pošteno priznanje da zlima često ide dobro